Сиборгијум

106
Sg
Група
6
Периода
7
Блок
d
Протони
Електрони
Неутрони
106
106
156
Општа својства
Атомски број
106
Атомска маса
[269]
Масени број
262
Категорија
Прелазни метали
Боја
н/д
Радиоактиван
Да
Назван по Глену Сиборгу, америчком нуклеарном хемичару и добитнику Нобелове награде
Кристална структура
н/д
Историја
Научници koji su radili у Заједничком институту за нуклеарна истраживања у Дубни у СССР-у објавили su svoje otkrice елемента 106 у јуну 1974. године.

Синтеза је такође пријављена у септембру 1974. године у Лоренс Берклијевој лабораторији, од стране радника лабораторија Лоренс Берклија и Ливермора, предвођених Албертом Гиорсом и Е. Кенетом Хулетом.

Произведен је sudarima калифорнијума-249 са атомима кисеоника.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 32, 12, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f14 6d4 7s2
Sg
Poznata su 12 izotopa siborgijuma
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
35 g/cm3
Температура топљења
-
Температура кључања
-
Топлота топљења
н/д kJ/mol
Топлота испаравања
н/д kJ/mol
Специфична топлота
- J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
Елемент
Захвалности за слике: Wikimedia Commons (Atomic Energy Commission)
Елемент је назван по Глену Т. Сиборгу, атомском пиониру и комесару Комисије за атомску енергију
CAS број
54038-81-2
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
143 pm
Електронегативност
-
Јонизујући потенцијал
-
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
-
Оксидациона стања
6
Примена
Сиборгијум се користи искључиво у научно-истраживачке сврхе.
Сиборгијум је штетан zbog своје радиоактивности
Изотопи
Стабилни изотопи
-
Нестабилни изотопи
258Sg, 259Sg, 260Sg, 261Sg, 262Sg, 263Sg, 264Sg, 265Sg, 266Sg, 267Sg, 268Sg, 269Sg, 270Sg, 271Sg, 272Sg, 273Sg