Јод

53
I
Група
17
Периода
5
Блок
p
Протони
Електрони
Неутрони
53
53
74
Општа својства
Атомски број
53
Атомска маса
126,90447
Масени број
127
Категорија
Халогени
Боја
Шкриљцова сива
Радиоактиван
Не
Од грчке речи iodes, љубичаста
Кристална структура
Базноцентрична Орторомбна
Историја
Јод је открио француски хемичар Бернар Куртоа 1811. године.

Третирао је течност добијену екстракцијом морске алге сумпорном киселином, dobijajući пару ljubičaste boje.

1812. године, Жозеф Луј Геј-Люсак доказао је да је јод елемент и objasni његову хемијску везу са хлором.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 18, 7
Електронска конфигурација
[Kr] 4d10 5s2 5p5
I
Ламинарија је била главни извор природног јода у 18. и 19. веку
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
4,93 g/cm3
Температура топљења
386,85 K | 113,7 °C | 236,66 °F
Температура кључања
457,4 K | 184,25 °C | 363,65 °F
Топлота топљења
7,76 kJ/mol
Топлота испаравања
20,9 kJ/mol
Специфична топлота
0,214 J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
0,000049%
Заступљеност у Космосу
1×10-7%
Чисти
Захвалности за слике: Images-of-elements
Чисти кристални јод
CAS број
7553-56-2
ПубЦхем ЦИД број
807
Атомска својства
Атомски радијус
140 pm
Ковалентни радијус
139 pm
Електронегативност
2,66 (Полингова скала)
Јонизујући потенцијал
10,4513 eV
Молска запремина
25,74 cm3/mol
Топлотна проводљивост
0,00449 W/cm·K
Оксидациона стања
-1, 1, 3, 5, 7
Примена
Jedinjenja јода важна су у органској хемији и веома корисна у медицини.

Раствор koji садржи калијум јодид и јод у алкохолу користи se za dezinfekciju спољашних рана.

Сребро јодид је главни sastojak традиционалног фотографског филма.

Јод се додаје јодираној соли ради spречавања болести штитне жлезде.
Елементарни јод је отрован ако се узима орално
Изотопи
Стабилни изотопи
127I
Нестабилни изотопи
108I, 109I, 110I, 111I, 112I, 113I, 114I, 115I, 116I, 117I, 118I, 119I, 120I, 121I, 122I, 123I, 124I, 125I, 126I, 128I, 129I, 130I, 131I, 132I, 133I, 134I, 135I, 136I, 137I, 138I, 139I, 140I, 141I, 142I, 143I, 144I